STUBASTA DUNJA KARAKTERISTIKE

Stubasta Dunja - Stablo je vrlo interesantnog oblika i dostiže visinu do 2m. Plodovi su srednje krupni, crveno žute boje.

Stubasta Dunja se gaji prve dve godine uz pomoć naslona, da bi se formirala idealno prava uspravna kordunica i sprečilo krivljenje voćke usled vetra. Sve radne operacije se obavljaju sa zemlje jer visina voćaka ne prelazi 2 m u punoj rodnosti.

Stubasta Dunja se može saditi na međusobnom razmaku od 1m i razmaku između redova od 3m.
Uspešno se gaje kako na otvorenim poljima tako i u saksijama. Ovoj sorti nektarine ne trebaju oprašivači.
Sadnice stubaste dunje sazrevaju krajem oktobra meseca.

1. Stubasta Dunja - Rast i oblik:

• Kompaktan rast: Dominantna karakteristika je vertikalni, stubast rast. Grane se razvijaju uspravno i blizu glavnog stabla, formirajući uzak, stubast oblik.
• Visina: Obično dostiže visinu od 2 do 3,5 metara, u zavisnosti od sorte i uslova gajenja.
• Širina: Vrlo uska, uglavnom ne prelazi 60-90 cm u širinu, što je čini idealnom za sadnju u nizu ili pojedinačno gde je prostor ograničen.

2. Stubasta Dunja - Plodonošenje:

• Rano plodonošenje: Često počinje da rađa plodove već 2-3 godine nakon sadnje.
• Obilnost: Iako je kompaktnog oblika, stubasta dunja može biti prilično rodna. Plodovi se formiraju na kratkim bočnim izbojcima i direktno na glavnom stablu.
• Kvalitet ploda: Plodovi su obično standardne veličine i kvaliteta kao kod klasičnih sorti dunja – mirisni, čvrsti i pogodni za kuvanje, džemove, kompote ili pečenje. Neke sorte mogu imati i plodove pogodne za svežu konzumaciju.
• Cvetanje: Dunja cveta relativno kasno u proleće, obično nakon opasnosti od kasnih mrazeva. Cvetovi su krupni, beli ili bledo ružičasti i vrlo dekorativni.
• Oprašivanje: Većina sorti stubastih dunja je samooplodna, što znači da ne zahtevaju drugu biljku za oprašivanje. Ipak, unakrsno oprašivanje može poboljšati prinos.

3. Stubasta Dunja - Uslovi gajenja:

• Svetlost: Zahteva puno sunca, minimalno 6-8 sati direktne sunčeve svetlosti dnevno, za optimalan razvoj ploda i zdrav rast.
• Zemljište: Preferira duboko, plodno, dobro drenirano zemljište. Dunja je tolerantna na različite tipove zemljišta, ali izbegava vrlo teška i vlažna tla.
• Voda: Potrebno je redovno i umereno zalivanje, posebno tokom sušnih perioda i u fazi razvoja ploda. Važno je izbegavati prekomernu vlagu koja može dovesti do truljenja korena.
• Saksije: Izuzetno je pogodna za gajenje u velikim saksijama (minimum 40-60 litara) na terasama i balkonima. Pri gajenju u saksijama neophodno je koristiti kvalitetan supstrat i redovno đubrenje.
• Otpornost na hladnoću: Većina sorti dunja je otporna na mraz. Biljke u saksijama mogu zahtevati dodatnu zaštitu tokom izuzetno oštrih zima.

4. Održavanje stubaste dunje :

• Rezidba: Minimalna rezidba je obično dovoljna. Uglavnom se svodi na proređivanje unutrašnjih grana radi bolje aeracije i svetlosti, uklanjanje oštećenih ili bolesnih grana, te blago skraćivanje predugačkih bočnih izdanaka kako bi se održao stubast oblik.
• Đubrenje: Redovno đubrenje je ključno, posebno za biljke u saksijama, kako bi se obezbedile sve neophodne hranljive materije za zdrav rast i obilno plodonošenje.

5. Prednosti gajenja stubaste dunje:

• Ušteda prostora: Idealna za male vrtove, terase i balkone.
• Estetika: Cvetovi su veoma privlačni, a plodovi dodaju dekorativnu vrednost u jesen.
• Lakoća održavanja: Zahteva manje rezidbe i jednostavnija je za berbu u poređenju sa klasičnim stablima dunja.
• Mogućnost gajenja u saksijama: Omogućava mobilnost i fleksibilnost u pozicioniranju biljke.

Stubasta dunja je odličan izbor za ljubitelje dunja koji imaju ograničen prostor, a žele da uživaju u svežem, mirisnom voću.

STUBASTE SADNICE UOPŠTENO

Stubasto voće se odnosi na voćke koje rastu u stubastom ili kompaktnom obliku, umesto uobičajenog stabla koje ima centralnu debelu granu i bočne grane. Ova vrsta voćaka je idealna za male bašte, terase ili prostore gde je prostor ograničen. Glavne karakteristike stubastog voća uključuju:

1. Kompaktan rast: Ove voćke rastu u vertikalnom, stubastom obliku, često imajući gusto granje i zadržavajući uspravni oblik.
2. Manja visina: Stubaste voćke obično imaju ograničenu visinu, što ih čini pogodnim izborom za bašte sa ograničenim prostorom ili kontejnersko uzgajanje na terasama.
3. Plodnost: Iako imaju manju visinu, stubaste voćke mogu biti podjednako plodonosne kao i njihove standardne verzije.
4. Raznolikost voća: Postoje različite vrste stubastog voća, uključujući stubaste jabuke, kruške, trešnje, šljive, višnje i druge voćke.
5. Zahtevi za negu: Uglavnom, ove voćke zahtevaju istu negu kao i standardne voćke, uključujući pravilno zalivanje, đubrenje, orezivanje i zaštitu od bolesti ili štetočina.

Stubasto voće je praktična opcija za uzgajanje voća u urbanim sredinama ili gde je prostor ograničen. Ove voćke često imaju kompaktniji oblik i lako se održavaju, čime pružaju mogućnost uzgoja voća čak i u manjim okruženjima. Rasadnici često nude različite sorte voća u stubastom obliku kako bi zadovoljili potrebe uzgajivača sa manjim prostorom.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.