STUBASTA VIŠNJA KARAKTERISTIKE

Stubasta Višnja - Stablo je vrlo interesantnog oblika i dostiže visinu do 2m. Plodovi su srednje krupni, tamno roze boje.

Stubasta višnja se gaji prve dve godine uz pomoć naslona, da bi se formirala idealno prava uspravna kordunica i sprečilo krivljenje voćke usled vetra. Sve radne operacije se obavljaju sa zemlje jer visina voćaka ne prelazi 2 m u punoj rodnosti.

Stubasta Višnja se može saditi na međusobnom razmaku od 1m i razmaku između redova od 3m.
Uspešno se gaje kako na otvorenim poljima tako i u saksijama. Ovoj sorti trešnje ne trebaju oprašivači.
Sadnice stubaste višnje sazrevaju u junu mesecu. Podloga je divlja trešnja.

1.Stubasta Višnja - Rast i oblik:

• Kompaktan rast: Stubasta višnja karakteriše se izrazito vertikalnim, uspravnim rastom. Grane se razvijaju blizu glavnog stabla, formirajući uzak, stubast oblik.
• Visina: Obično dostiže visinu od 2 do 3 metra, u zavisnosti od sorte i uslova gajenja.
• Širina: Veoma uska, najčešće ne prelazi 60-80 cm u širinu, što je čini idealnom za sadnju u nizu, kao dekorativnu biljku ili u saksijama.
• Listovi: Listovi su tipični za višnju, zeleni, ovalnog oblika sa nazubljenim ivicama.

2. Stubasta Višnja - Cvetanje i plodonošenje:

• Rano plodonošenje: Često počinje da rađa plodove već 2-3 godine nakon sadnje.
• Obilnost: Uprkos svom kompaktnom obliku, stubaste višnje mogu biti prilično rodne. Plodovi se razvijaju direktno na glavnom stablu i kratkim bočnim grančicama.
• Kvalitet ploda: Plodovi su standardne veličine i kvaliteta kao kod klasičnih sorti višnje – tamnocrveni, sočni, karakterističnog slatko-kiselog ukusa, savršeni za svežu konzumaciju, sokove, džemove, kolače ili likere.
• Cvetanje: Višnja cveta u proleće, obično nešto kasnije od trešnje, sa obiljem belih cvetova. Cvetovi su vrlo dekorativni i često se pojavljuju pre listanja ili istovremeno sa njim.
• Oprašivanje: Većina sorti stubastih višanja je samooplodna, što znači da im nije potrebna druga biljka za oprašivanje. Ovo je velika prednost za gajenje u urbanim sredinama.

3. Stubasta Višnja - Uslovi gajenja:

• Svetlost: Zahteva puno sunca, minimalno 6-8 sati direktne sunčeve svetlosti dnevno, za optimalan rast i sazrevanje plodova.
• Zemljište: Preferira dobro drenirano, plodno i blago kiselo do neutralno zemljište. Važno je izbegavati teška i vlažna tla koja mogu dovesti do bolesti korena.
• Voda: Potrebno je redovno i umereno zalivanje, posebno tokom sušnih perioda i u fazi razvoja ploda. Neophodno je obezbediti konstantnu vlagu.
• Saksije: Izuzetno je pogodna za gajenje u velikim saksijama (minimum 40-60 litara) na terasama i balkonima. Pri gajenju u saksijama obavezni su kvalitetan supstrat i redovno đubrenje.
• Otpornost na hladnoću: Višnja je generalno vrlo otporna na zimske hladnoće.

4. Stubasta Višnja - Održavanje:

• Rezidba: Minimalna rezidba je obično dovoljna. Uglavnom se fokusira na uklanjanje oštećenih, bolesnih grana, proređivanje unutrašnjosti radi bolje aeracije i svetlosti, te blago skraćivanje bočnih izdanaka koji narušavaju stubast oblik.
• Đubrenje: Redovno đubrenje je neophodno, posebno za biljke u saksijama, kako bi se obezbedile sve hranljive materije za zdrav rast i obilno plodonošenje.
• Zaštita od bolesti i štetočina: Višnje mogu biti podložne određenim bolestima (npr. monilija, pegavost lista) i štetočinama. Potrebno je pratiti stanje biljke i primenjivati preventivne mere i zaštitu po potrebi.

5. Stubasta Višnja - Prednosti gajenja:

• Ušteda prostora: Idealna za male bašte, terase i balkone.
• Estetika: Obilje belih cvetova u proleće je vrlo dekorativno, a crveni plodovi dodaju boju u letnjim mesecima.
• Lakoća održavanja: Manje zahtevna za rezidbu i jednostavnija za berbu u poređenju sa klasičnim stablima višnje.
• Samooplodnost: Olakšava gajenje pojedinačnih stabala.
• Otpornost: Generalno otpornija na bolesti i štetočine od nekih drugih voćaka.

Stubasta višnja je odličan izbor za sve ljubitelje ove voćke koji imaju ograničen prostor, a žele da uživaju u sopstvenom, svežem urodu.

STUBASTE SADNICE UOPŠTENO

Stubasto voće se odnosi na voćke koje rastu u stubastom ili kompaktnom obliku, umesto uobičajenog stabla koje ima centralnu debelu granu i bočne grane. Ova vrsta voćaka je idealna za male bašte, terase ili prostore gde je prostor ograničen. Glavne karakteristike stubastog voća uključuju:

1. Kompaktan rast: Ove voćke rastu u vertikalnom, stubastom obliku, često imajući gusto granje i zadržavajući uspravni oblik.
2. Manja visina: Stubaste voćke obično imaju ograničenu visinu, što ih čini pogodnim izborom za bašte sa ograničenim prostorom ili kontejnersko uzgajanje na terasama.
3. Plodnost: Iako imaju manju visinu, stubaste voćke mogu biti podjednako plodonosne kao i njihove standardne verzije.
4. Raznolikost voća: Postoje različite vrste stubastog voća, uključujući stubaste jabuke, kruške, trešnje, šljive, višnje i druge voćke.
5. Zahtevi za negu: Uglavnom, ove voćke zahtevaju istu negu kao i standardne voćke, uključujući pravilno zalivanje, đubrenje, orezivanje i zaštitu od bolesti ili štetočina.

Stubasto voće je praktična opcija za uzgajanje voća u urbanim sredinama ili gde je prostor ograničen. Ove voćke često imaju kompaktniji oblik i lako se održavaju, čime pružaju mogućnost uzgoja voća čak i u manjim okruženjima. Rasadnici često nude različite sorte voća u stubastom obliku kako bi zadovoljili potrebe uzgajivača sa manjim prostorom.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.