SADNICE DUNJE VRANJSKA KARAKTERISTIKE

Sadnice Dunje Vranjska je domaća sorta sadnice dunje. Predstavlja jednu od naših autohtonih sorti voća. U narodu je ova sorta dunje poznata i pod nazivom Dunjac.

Plod ove dunje je krupan do vrlo krupan i dostiže težinu od pola kilograma do kilogram, izduženog je i nepravilnog oblika. Ima veoma izražen miris. Vrlo je prijatne arome. Meso ploda je bledožito, kiselo-slatko.

Kao i druge dunje najčešće se ne koristi u svežem stanju već služi za preradu. Ova sorta dunje nije pogodna za neko duže čuvanje u svežem stanju.

Samooplodna je sorta dunje, ali se ipak koristi oprašivač Leskovačke Dunje.

Sazreva u Oktobru. Podloga joj je BA-29 i Dunja MA.

SADNICE DUNJE UOPŠTENO

Sadnice Dunje vode poreklo sa Kavkaza - regiona između Kaspijskog i Crnog mora - kao i na severu Persije.  Zbog korisnosti dunje u kuvanju njena popularnost se proširila se na srednjevekovne banketske sale i dalje. Danas je dunja zadržala svoju popularnost i našla svoj put u zapadnoj kulturi hrane i kuvanja.

Dunja je vrlo hranljivo voće koje ima vrlo nisku kalorijsku vrednost. 100 grama dunje sadrži samo 57 kalorija. To je takođe odličan izvor dijetetskih vlakana, antioksidanata, vitamina i minerala. Takođe, dunja je bogata određenim organskim jedinjenjima koji doprinose zdravlju. Zbog svih ovih karakteristika, dunja se smatra izuzetno zdravim voćem. Voćka sadrži tanine uključujući katehin i epikatehin i ima vrlo visoku koncentraciju vitamina C. Dunja je takođe dobar izvor kalcijuma, gvožđa, kalijuma, magnezijuma i bakra.

Sadnice dunje ne rastu visoko. Drvo dunje je  veoma nisko. U porodici je jabuke ili kruške. Plod je u početku zelene boje, a kako sazreva postaje sve žući. Na kraju plod izgleda kao neravan limun.

Najčešće se ne jede sveža već se obrađuje.Unutrašnjost dunja je bela kada je sirova, ali postaje ružičasta narandžasta kada se kuva, takva je i boja želea ili džema koji se od nje pravi.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.