VIŠNJA ERDI BUTERNA KARAKTERISTIKE

Višnja Erdi Buterna su u zadnje vreme vrlo interesantna sorta. Za razliku od većine drugih sorti višanja, ova je dosta visoka i ima veoma lisnatu krošnju.

Rađa krupne plodove, koji mogu imati težinu oko 5-6g. Plod je tamno crvene boje i srcastog oblika. Meso ploda je sočno i kiselkasto-slatko.

Plod se koristi za konzumaciju i industrijsku preradu. Tražena je u industriji sokova i kolača.

Višnja Erdi Buterna otporna na mrazeve i sušu. Sorta je samooplodna.

Višnja Erdi Buterna sazreva početkom jula.

SADNICE VIŠNJE UOPŠTENO

Sadnice višnje zahtevaju najmanje tri godine rasta pre davanja prvih plodova.

Višnja počinje da cveta posle breskve i trešnje, a to se u našim klimatskim uslovima dešava obično sredinom aprila.

Višnja je listopadna drvenasta koštičava voćka. Višnja je biljka skromnih zahteva i spada u grupu veoma rentabilnih sadnica voća. Uspevaju u umerenokontinentalnoj klimi. Nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnica višnje uspeva i u području sa manje padavina i manje je osetljiva prema zimskim mrazevima. Može da podnese zimske mrazeve i do -40 °C. Cvetovi su otporniji prema poznim prolećnim mrazevima nego cvetovi trešnje. Sadnice voća višnje su uglavnom samooplodne.

Za podlogu se koristi sopstveni koren i divlja trešnja.

Sadnice višnje zahtevaju najmanje tri godine rasta pre davanja prvih plodova.

Višnja počinje da cveta posle breskve i trešnje, a to se u našim klimatskim uslovima dešava obično sredinom aprila.

Višnja je listopadna drvenasta koštičava voćka. Višnja je biljka skromnih zahteva i spada u grupu veoma rentabilnih sadnica voća. Uspevaju u umerenokontinentalnoj klimi. Nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnica višnje uspeva i u području sa manje padavina i manje je osetljiva prema zimskim mrazevima. Može da podnese zimske mrazeve i do -40 °C. Cvetovi su otporniji prema poznim prolećnim mrazevima nego cvetovi trešnje. Sadnice voća višnje su uglavnom samooplodne.

Za podlogu se koristi sopstveni koren i divlja trešnja.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.