SADNICE VIŠNJE MARELA

Sadnice višnje Marela su nepoznatog porekla. Marela je hibrid trešnje i višnje, slađa je od višnje a kiselija od trešnje.

Stablo podseća na trešnju ali plodovi imaju ukus višnje.

Plod je srednje krupan do krupan, crvene boje. Meso je crveno, sočno, slatkokiselkastog ukusa. Plod je pogodan za svežu potrošnju, sokove, džemove, zamrzavanje i sušenje.

Specifičnost marele je ta da ne sazrevaju odjednom, tačnije sazreva neravnomerno od polovine maja do početka juna. Ima dobru otpornost prema mohiliji.

Samobesplodna je sorta, dobar oprašivač joj je trešnja Sunburst.

Sadnice višnje Marela su pogodne za sadnju oko kuća i na vikendicama. Veoma je pogodna za organsku proizvodnju.

SADNICE VIŠNJE UOPŠTENO

Sadnice višnje zahtevaju najmanje tri godine rasta pre davanja prvih plodova.

Višnja počinje da cveta posle breskve i trešnje, a to se u našim klimatskim uslovima dešava obično sredinom aprila.

Višnja je listopadna drvenasta koštičava voćka. Višnja je biljka skromnih zahteva i spada u grupu veoma rentabilnih sadnica voća. Uspevaju u umerenokontinentalnoj klimi. Nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnica višnje uspeva i u području sa manje padavina i manje je osetljiva prema zimskim mrazevima. Može da podnese zimske mrazeve i do -40 °C. Cvetovi su otporniji prema poznim prolećnim mrazevima nego cvetovi trešnje. Sadnice voća višnje su uglavnom samooplodne.

Za podlogu se koristi sopstveni koren i divlja trešnja.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.