ŠLJIVA TIMOČANKA KARAKTERISTIKE

Šljiva Timočanka je nastala na Institutu za voćarstvo u Čačku. Dobijena je ukrštanjem sorti Stenlej i Kalifornijska plava.

Šljiva Timočanka cveta približno kad i Stenlej. Rodnost je odlična, čak i u godinama sa poznim mrazom. U pojedinim godinama nešto je osetljivija prema prouzrokovaču truleži ploda. Šljiva Timočanka, na virus šarke šljive je tolerantna.

Plod je izuzetno krupan, tamno plave boje. Meso je narandžasto.

Šljiva Timočanka sazreva sredinom avgusta. Zri obično 3 do 4 nedelje pre Stenleja.

Ukratko, Šljiva Timočanka je jedna od najrasprostranjenijih sorti šljiva u Srbiji i regionu Balkana. Evo nekoliko karakteristika ove sorte:

1. Veličina i oblik ploda: Plodovi su srednje veličine do veliki, ovalnog oblika, tamnoplave do ljubičaste boje.
2. Ukus i tekstura ploda: Šljive Timočanka imaju sočan mesnati plod, slatkog su ukusa i odlične arome. Mogu se koristiti kako za svežu konzumaciju tako i za pravljenje džemova, rakije, sušenja ili zamrzavanja.
3. Otpornost i prilagodljivost: Sorta je otporna na neke bolesti i štetočine, a može se prilagoditi različitim tipovima zemljišta, ali preferira dobro drenirano tlo i sunčane položaje za najbolje rezultate.
4. Period sazrevanja: Plodovi šljive Timočanka obično sazrevaju u avgustu.
5. Pogodnost za oprašivanje: Iako može biti samooplodna, bolji prinos plodova se postiže prisustvom drugih sorti šljiva za oprašivanje u blizini.

Šljiva Timočanka je popularna zbog svoje izuzetne upotrebljivosti, otpornosti i kvaliteta ploda. Može biti odličan izbor za komercijalne voćnjake ili za uzgoj u vrtovima.

SADNICE ŠLJIVE UOPŠTENO

Sadnice Šljive - Različite sorte šljiva pružaju voćarima i ljubiteljima voća širok izbor ukusa, boja i karakteristika. Sadnice šljiva su odličan izbor za one koji žele gajiti voće u vrtovima ili komercijalnim voćnjacima. Evo nekoliko ključnih informacija o sadnicama šljiva:

1. Raznovrsnost sorti: Postoji veliki broj sorti šljiva, svaka sa svojim karakteristikama ploda, vremena sazrevanja i otpornosti na bolesti. Neke od popularnih sorti uključuju Stenlej, Čačansku lepoticu, Čačansku rodnu, Čačansku ranu, itd.
2. Sazrevanje: Sorte šljiva se razlikuju po vremenu sazrevanja plodova, od ranih do kasnih sorti. Ovo je važno uzeti u obzir prilikom planiranja voćnjaka kako bi se obezbedio kontinuiran prinos tokom sezone.
3. Uslovi uzgoja: Šljive preferiraju dobro drenirano zemljište i sunčane položaje za optimalan rast. Pravilna nega, orezivanje i zaštita od štetočina su važni faktori za zdrav rast i obilan rod.
4. Plodnost: Većina sorti šljiva može biti samooplodna, ali bolji prinos se često postiže prisustvom drugih sorti za oprašivanje u blizini.
5. Upotreba plodova: Šljive se mogu koristiti na različite načine: za svežu konzumaciju, pravljenje džemova, kompota, sušenih šljiva, rakija i drugih proizvoda.
6. Rasadnici i nabavka: Važno je izabrati zdrave i kvalitetne sadnice sa dobrom korenom kako bi se osiguralo uspešno gajenje.
7. Razmnožavanje: Sadnice šljiva se obično razmnožavaju kalemljenjem na podlozi određene vrste šljiva, što može uticati na veličinu stabla, otpornost na određene bolesti i produktivnost.
8. Prilagodljivost sorti: Sorte šljiva mogu varirati u svojoj otpornosti na bolesti i štetočine. Neki varijeteti su otporniji na specifične bolesti, dok drugi možda zahtevaju više pažnje i preventivne mere za zaštitu.
9. Orezivanje i nega: Redovno orezivanje je ključno za održavanje zdravlja i oblikovanje stabla šljive. Pravilno orezivanje podstiče bolju cirkulaciju vazduha i svetlosti, što doprinosi zdravom rastu i prinosu plodova.
10. Održavanje zemljišta: Redovno đubrenje, zalivanje i kontrola korova su važni faktori za optimalan rast i razvoj sadnica šljiva. Održavanje zemljišta u dobrom stanju poboljšava kvalitet plodova.
11. Berba i skladištenje: Plodovi se beru kada dostignu svoju zrelost. Pravilno skladištenje šljiva, bilo svežih ili sušenih, može produžiti njihovu trajnost.

Sadnice šljiva su cenjene zbog svoje prilagodljivosti, raznovrsnosti i ukusnih plodova. Pravilno uzgajanje i briga o sadnicama obezbeđuju dobar prinos visokokvalitetnih plodova. Sadnice šljiva su odličan izbor za ljubitelje voća i voćare, pružajući raznolike plodove koji se mogu koristiti na različite načine. Pravilna briga o sadnicama obezbeđuje zdrav rast i obilan rod.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.