Zemlja se sabija i zaliva da bi sitna zemlja prionula uz koren. Takođe je bitno dodati i đubrivo zbog boljeg ukorenjavanja sadnice. Ono se stavlja oko sadnice, ali tako da ne dodiruje samu sadnicu.  

U nastavku detaljnije

Većinu voćaka najbolje je saditi u oktobru, dok su za kajsiju i breskvu pogodniji prolećni meseci, jer slabije podnose zimske mrazeve. Jesenja sadnja ima prednost jer sadnice tokom zimskih meseci razvijaju snažan korenov sistem, što im omogućava da efikasnije koriste zimske padavine i dočekaju proleće u boljem stanju za rast.

Pravilna priprema zemljišta i njegova struktura – uključujući drenažu i odgovarajuću količinu hranljivih materija – od ključnog su značaja za uspeh sadnje. Različite sorte voća imaju specifične zahteve u pogledu sastava zemljišta, što treba uzeti u obzir pri pripremi za sadnju. Prolećna sadnja, koja se obično obavlja u februaru, pogodna je pod uslovom da nema mrazeva koji bi oštetili mlade biljke.

Pri izboru sadnica važno je obratiti pažnju da budu zdrave, bez znakova bolesti i oštećenja, sa dobro razvijenim korenom. Sadnice sa golim korenom treba odmah posaditi, dok one u saksijama mogu sačekati nekoliko dana, ali ih je potrebno redovno zalivati. Pre sadnje, koren sadnice korisno je potopiti u vodu na nekoliko sati, što će mu pomoći da upije dovoljno vlage i olakšati adaptaciju nakon presađivanja.

Priprema rupe za sadnju je ključna – rupa treba biti dvostruko šira i dublja od korena, kako bi omogućila lakše širenje korena u tlu. Na dno rupe može se staviti sloj rastresitog zemljišta ili organski kompost, što obezbeđuje dodatne hranljive materije. Ako je zemljište teže, dodavanje peska može poboljšati drenažu, sprečavajući zadržavanje viška vlage koja bi mogla dovesti do truljenja korena. Kada se koren postavi u rupu, pažljivo se prekriva zemljom, koja se lagano sabija da bi se uklonili vazdušni džepovi.

Prilikom sadnje važno je da mesto kalema ostane iznad nivoa zemlje, jer bi preduboko zasađen kalem mogao izazvati truljenje ili otežan rast. Kada je sadnica posađena, preporučuje se napraviti mali “bazenić” od zemlje oko stabla, kako bi se prilikom zalivanja voda zadržavala u blizini korena. Zalivanje nakon sadnje mora biti obilno, bez obzira na vremenske uslove, jer pomaže zemlji da se sleže i omogućava korenu što bolji kontakt sa tlom.

Malčiranje oko sadnice slojem slame ili komposta dodatno pomaže u očuvanju vlage, sprečava rast korova i održava stabilnu temperaturu tla. Malč treba postaviti na oko 5-10 cm od stabla sadnice kako bi se izbegla prekomerna vlaga koja bi mogla dovesti do truljenja kore.

Ukoliko mlada sadnica donese plod već prve godine nakon cvetanja, preporučuje se njegovo uklanjanje, jer bi mogao preopteretiti mlado drvo i usporiti razvoj korenovog sistema i stabilnost stabla. U neograđenim voćnjacima preporučuje se postavljanje zaštitne mreže oko mladih stabala radi zaštite od divljih životinja, poput zečeva i srna, koje zimi u potrazi za hranom mogu naneti ozbiljnu štetu sadnicama.

Orezivanje mladih sadnica tokom prvih godina pomaže u oblikovanju stabilne krošnje i usmeravanju energije stabla na razvoj jakih grana. Uklanjanjem slabih ili nepotrebnih grana drvo će brže razviti zdravu strukturu, što je ključno za dobar prinos i stabilan rast u narednim godinama.

Redovno održavanje, uključujući zalivanje u sušnim periodima i proveru na štetočine ili bolesti, pomaže mladim sadnicama da se adaptiraju i razviju u stabilna, zdrava stabla, spremna za buduće izazove i plodove.