JABUKA PETROVAČA KARAKTERISTIKE

Jabuka Petrovača je najranija letnja jabuka domaćeg porekla, stara je sorta jabuka koja se kod nas gaji mnogo godina unazad.

Stablo je bujno, kruna širokopiramidalna. Plod je vrlo sitan (oko 40g), loptastokupast. Pokožica je tanka, slamastožuta, a sa sunčane strane prošarana rumenilom. Meso je belo, dosta slatko. Jabuka Petrovača je rana stona sorta jabuke.

Plodovi lako otpadnu sa stabla pa se uglavnom kupe ispod krošnje i jedu. Takvi su najzreliji i najsočniji.

Jabuka Petrovača ili petrovka domaća je, srpska, sorta jabuke koja se u ranija vremena nalazila u gotovo svakom seoskom dvorištu ili voćnjaku. Zbog svoje velike otpornosi prema raznim bolestima, insektima i nepogodama, Jabuka Petrovača se često sadi. Ne zahteva prskanje niti neku preveliku brigu.

Jabuka Petrovača sazreva početkom jula meseca.

SADNICE JABUKE UOPŠTENO

Sadnice Jabuke - Drvo jabuke je listopadno drvo, sa ovalnim listovima. Drvo je uglavnom nisko. Obično se niže režu kako bi se olakšala berba. Cvet jabuke je možda jedan od najlepših cvetova voća i izuzetnog je mirisa. Cveta u proleće i cvetovi su bele boje sa blagim ružičastim šarama. Zrele jabuke spremne su za berbu na jesen.

Jedna od najvažnijih karakteristika sorti sadnice jabuke jeste klima. Pojedine sorte su predodređene samo za određene klimatske uslove.

Sadnice jabuke su među najpopularnijim voćnim sadnicama zbog raznolikosti sorti, ukusnog ploda i prilagodljivosti različitim uslovima uzgoja. Evo ključnih informacija o sadnicama jabuke:

1. Širok izbor sorti: Postoji nebrojeno mnogo sorti jabuka, svaka sa svojim specifičnostima u pogledu ukusa, boje ploda, vremena sazrevanja i otpornosti na bolesti. Neki primeri uključuju Granny Smith, Golden Delicious, Jonathan, Fuji, Gala, i mnoge druge.
2. Vreme sazrevanja: Sorte jabuka variraju u vremenu sazrevanja, od ranih sorti koje dozrevaju leti do kasnih sorti koje sazrevaju u jesen. Ovo je važno za planiranje voćnjaka radi postizanja kontinuiranog prinosa tokom sezone.
3. Uslovi uzgoja: Jabuke preferiraju dobro drenirano zemljište i sunčane položaje za najbolje rezultate. Redovno zalivanje, đubrenje i zaštita od bolesti i štetočina su ključni za zdrav rast i obilan rod.
4. Oprašivanje: Većina sorti jabuka zahteva oprašivanje sa drugim sortama kako bi postigle najbolji prinos. Oprašivanje se obično ostvaruje pomoću pčela ili dodavanjem drugih sorti koje su kompatibilne za oprašivanje u blizini.
5. Plodnost: Jabuke mogu biti samooplodne, ali u prisustvu drugih sorti za oprašivanje, obično se postiže bolji prinos.
6. Upotreba plodova: Jabuke se koriste u različite svrhe: od sveže konzumacije do pravljenja kolača, sokova, džemova i pekmeza.
7. Nabavka sadnica: Kvalitetne sadnice jabuka mogu se nabaviti u specijalizovanim rasadnicima. Bitno je izabrati zdrave sadnice sa dobrim korenom kako bi se obezbedio uspešan rast.

Sadnice jabuke su cenjene zbog svoje prilagodljivosti, raznovrsnosti i ukusnih plodova. Pravilna briga o sadnicama omogućuje zdrav rast i obilan rod.

Za jabuku su najbolja osunčana i promajna mesta, bez jakih, suvih i hladnih vetrova pogotovu u vreme cvetanja. Ako su voćke u nekoj zaseni obojenost plodova i kvalitet nece biti zadovoljavajući. Jabuka teže podnosi jake letnje vrućine, dok je na zimske mrazeve u osnovi otporna. Osetljiva je na slane i pozno prolećne mrazeve u kretanju vegetacije. A posebno u periodu cvetanja sto moze značajno da utiče na rod.

Treba imati u vidu da se koren sadnice jabuke različito razvija u dubinu i širinu u zavisnosti od podloge. Za proizvodnju jabuke najbolja su ilovičasta zemljišta, jer imaju povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim i sadrže dovoljno hranljivih supstanci. Od posebnog su značaja za jabuku zastupjenost fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma u zemljištu i humusa kao izvora azota. Za jabuku su najpovoljnija slabo kisela zemljišta cija pH vrednost iznosiizmedu 5,5 i 7,0. Ako je pH manja od 4,5 zemljište je suviše kiselo za jabuku.

Jabuka je u suštini samobesplodna voćka što znači da treba oprašivača.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.