SADNICE JABUKE ČELENDŽER KARAKTERISTIKE

Sadnice Jabuke Čelendžer - Ova sorta sadnice jabuke vodi poreklo iz Francuske. Sadnice voća jabuke sorte Čelendžer su klon sorte Greni Smit.

Plod je krupan do vrlo krupan, izrazite zelene boje sa sitnim belim tačkicama.

Sočna je jabuka, oštrog, kiselkastog ukusa, slično Greni Smitu.

Nije samooplodna sorta jabuke već su joj potrebni oprašivači. Oprašivači su joj: Ajdared, Breburn, Fudži, Gala, Zlatni Delišes.

Sazreva polovinom oktobra meseca.

SADNICE JABUKE UOPŠTENO

Sadnice Jabuke - Drvo jabuke je listopadno drvo, sa ovalnim listovima. Drvo je uglavnom nisko. Obično se niže režu kako bi se olakšala berba. Cvet jabuke je možda jedan od najlepših cvetova voća i izuzetnog je mirisa. Cveta u proleće i cvetovi su bele boje sa blagim ružičastim šarama. Zrele jabuke spremne su za berbu na jesen.

Jedna od najvažnijih karakteristika sorti sadnice jabuke jeste klima. Pojedine sorte su predodređene samo za određene klimatske uslove.

Za jabuku su najbolja osunčana i promajna mesta, bez jakih, suvih i hladnih vetrova pogotovu u vreme cvetanja. Ako su voćke u nekoj zaseni obojenost plodova i kvalitet nece biti zadovoljavajući. Jabuka teže podnosi jake letnje vrućine, dok je na zimske mrazeve u osnovi otporna. Osetljiva je na slane i pozno prolećne mrazeve u kretanju vegetacije. A posebno u periodu cvetanja sto moze značajno da utiče na rod.

Treba imati u vidu da se koren sadnice jabuke različito razvija u dubinu i širinu u zavisnosti od podloge. Za proizvodnju jabuke najbolja su ilovičasta zemljišta, jer imaju povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim i sadrže dovoljno hranljivih supstanci. Od posebnog su značaja za jabuku zastupjenost fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma u zemljištu i humusa kao izvora azota. Za jabuku su najpovoljnija slabo kisela zemljišta cija pH vrednost iznosiizmedu 5,5 i 7,0. Ako je pH manja od 4,5 zemljište je suviše kiselo za jabuku.

Jabuka je u suštini samobesplodna voćka što znači da treba oprašivača.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.