SADNICE KRUŠKE LUBENIČARKA KARAKTERISTIKE

Sadnice Kruške Lubeničarka je stara autohtona sorta sadnice kruške. Potiče iz Srbije. Nekada su je naši preci rado sadili jer je vrlo otporna na sve vremenske uslove, velike mrazeve i čestu bolest koja napada voće – čađavu krastavost.

Sadnice Kruške Lubeničarka narastu do visine od 3m. Cveta srednje kasno.

Sadnice Kruške Lubeničarka imaju plod koji je sitan, slatko-kiselog ukusa, vrlo sočan, a boja mu je zelenkasta ka žutoj sa vrlo malo rumenila.
Meso ploda je crvene boje pa se zato i zove lubeničarka.

Sazreva početkom avgusta meseca.

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške - U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

Sadnice kruške su popularan izbor među voćarima i ljubiteljima voća zbog njihovog ukusnog ploda i dekorativnih svojstava. Evo nekoliko ključnih informacija o sadnicama kruške:

1. Raznovrsnost sorti: Postoji širok spektar sorti krušaka, svaka sa svojim karakteristikama ploda, oblikom, ukusom i vremenom zrenja. Neke od poznatih sorti uključuju Viljamovku, Karmen, Abate Fetel, D'Anjou, Conference, itd.
2. Sazrevanje: Sorte krušaka se razlikuju po vremenu sazrevanja plodova, od ranih do kasnih sorti. Ovo je važno uzeti u obzir prilikom planiranja voćnjaka kako bi se obezbedio kontinuiran prinos tokom sezone.
3. Uslovi uzgoja: Kruške preferiraju dobro drenirano zemljište i sunčane položaje za optimalan rast. Redovna nega, orezivanje i zaštita od štetočina su važni faktori za zdrav rast i obilan rod.
4. Oprašivanje: Većina sorti krušaka zahteva oprašivanje sa drugim sortama kako bi postigle najbolji prinos. Oprašivanje se obično vrši pomoću pčela ili dodavanjem drugih sorti koje su kompatibilne za oprašivanje u blizini.
5. Plodnost: Kruške mogu biti samooplodne, ali u prisustvu drugih sorti za oprašivanje, obično se postiže bolji prinos.
6. Upotreba plodova: Kruške se koriste za svežu konzumaciju, pravljenje džemova, kompota, sokova, pekmeza, kao i za sušenje.
7. Nabavka sadnica: Kvalitetne sadnice krušaka se mogu nabaviti u specijalizovanim rasadnicima. Bitno je odabrati zdrave sadnice sa dobrim korenom kako bi se obezbedio uspešan rast.

Sadnice kruške pružaju ne samo ukusne plodove, već i estetsku vrednost svojim cvetovima i listovima. Pravilna briga o sadnicama omogućuje zdrav rast i obilan rod.

Kruške preferiraju dobro drenirano zemljište i sunčane položaje za optimalan rast. Orezivanje i zaštita od štetočina su važni aspekti nege krušaka kako bi se osigurao zdrav rast i rod. Plodovi kruške se mogu koristiti na različite načine: za svežu konzumaciju, pravljenje džemova, sokova ili kompota.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.