SADNICE MALINE POLKA KARAKTERISTIKE

Sadnice Maline Polka ili Polana - Sorte maline koje dolaze iz Poljske.

Malina „polka“ je poreklom iz Poljske (što implicira i njen naziv), a odomaćila se dosta u našim krajevima, jer je to pak sorta koja omogućava produženu berbu i daje jako dobar prinos, i sazreva praktično punih 7 – 8 meseci, te se baš i drugačije naziva i „dvorodna“ ili „dugorodna“ malina.

Polka je sorta koja se najčešće bere početkom leta u „prvom zrenju“, a zatim i početkom jeseni u „drugom zrenju“, te se smatra dugorodnom vrstom, i bere se praktično tokom cele godine, nakon prolećnih mrazeva, pa sve do prvih zimskih mrazeva (iako se po nekim iskustvima pokazala kao vrlo otporna sorta, koja može da podnese i temperature ispod nule, odnosno vrednosti i do -6 ˚C).

Najčešće se sadnice maline polka, zasađuju u ranu jesen, pre svega zbog ili povoljnih vremenskih uslova, ili pak zbog toga što ona već u leto naredne godine daje svoje prve plodove, pa je isplativ njen uzgoj i sa tog finansijskog aspekta.

Međutim, prema savetima nekih stručnjaka, polku je bolje saditi u proleće, a dalji saveti kako se sadi pomenuta sorta, biće detaljnije opisani u nastavku teksta.

Dakle, najbolje je da se malina sorte polka zasadi u brdskim područjima (ili pak, u područjima sa “nagibom”), sa prosečnom nadmorskom visinom od oko 600 metara (toleriše se raspon između ili 400 m ili 800 m nadmorske visine), sa neophodnim “odmicanjem” zasada od brojnih drugih vrsta jagodičastog voća, a kako bi se prevenirao prenos biljnih bolesti, ili se pak sprečile štetočine da je “napadnu” i ugroze (preporučljivo je da se sorta polka, sadi najmanje 200 – 300 m dalje od drugih voćnih vrsta).

Kvalitet ploda: Polka ima krupne plodove prosečne težine 6 gr, kompaktnog oblika, sjajne tamno-crvene boje i odličnih skladišnih osobina u svežem stanju kao i za zamrzavanje. Ukus ploda je prijatan i kao takav je pogodan za prodaju u svežem stanju na domadem tržištu, dok za evropsko tržište nije preporučljiva.

Upotreba ploda u svežem stanju: Polka se moze prodavati u svežem stanju i ubirati u dva navrata tokom godine i to od sredine leta do kasne jeseni i ako se ostave skradeni jednogodišnji izdanci pristiže na branje u maju mesecu.

Upotreba ploda za zamrzavanje: Polka se koristi takođe i za zamrzavanje i cena je identična ostalim sortama ili nesto manja, ali su i troškovi prizvodnje i ubiranja znatno manji, a branje je razvučeno na 2-3 meseca

Malina je višegodišnja listopadna biljka, žbunastog ili polužbunastog rasta, sa višegodišnjim korenom. Samooplodna je i uglavnom jednorodna sorta, mada pojedinih godina, plodonosi i u dva navrata.

Rodi odmah posle sadnje, a punu rodnost dostiže u trećoj godini. Živi u proseku 8-14 godina, a može dostići starost i do 20 godina. Raste u obliku žbuna visine i do 3,5 m.

Sadi se na rastojanju 2,8 x 0,35 m - 10.500 kom/ha. Može se gajiti do nadmorske visine od 800 metara.

SADNICE MALINE UOPŠTENO

Sadnice malina su popularan izbor među voćarima i ljubiteljima voća zbog njihovog ukusnog ploda, jednostavnosti uzgoja i raznolikih primena. Evo ključnih informacija o sadnicama malina:

1. Raznolikost sorti: Postoje različite vrste malina, uključujući crvene, crne, žute i ljubičaste varijetete. Svaki tip ima svoje karakteristike u pogledu ukusa, boje i veličine ploda. Neki primeri uključuju sorte kao što su Heritage, Tulameen, Polka, Autumn Bliss, itd.
2. Različita vremena berbe: Različite sorte malina sazrevaju u različito vreme tokom sezone. To omogućava kontinuiranu berbu tokom leta i jeseni.
3. Uslovi uzgoja: Maline preferiraju dobro drenirano zemljište, sunčane položaje i redovno zalivanje. Ove biljke su obično otporne na hladnije temperature i mogu se prilagoditi različitim tipovima zemljišta.
4. Način sadnje: Sadnice malina se obično sade u redu ili u obliku živice kako bi se olakšala berba. Održavanje prostora između redova i redovno orezivanje su važni za zdrav rast i obilan rod.
5. Plodnost: Većina sorti malina zahteva oprašivanje sa drugim sortama kako bi postigle najbolji prinos. Oprašivanje se obično vrši pomoću pčela ili dodavanjem drugih sorti koje su kompatibilne za oprašivanje u blizini.
6. Upotreba plodova: Maline se mogu koristiti za pravljenje džemova, sokova, slatkiša, ili ih se može jesti sveže. Ove bobice su bogate antioksidantima i hranljivim materijama.
7. Nabavka sadnica: Sadnice malina se mogu nabaviti u rasadnicima. Bitno je odabrati zdrave sadnice sa dobrim korenom kako bi se obezbedio uspešan rast.

Sadnice malina su praktične za uzgoj, pružajući ukusne plodove i bogatstvo hranljivih sastojaka. Pravilna briga o sadnicama omogućava zdrav rast i obilan rod.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.