ŠLJIVA RUSKA DŽENARIKA KARAKTERISTIKE

Šljiva Ruska Dženarika - Pošto se razmnožava iz semena, to ne postoje sorte dženarike, već samo tipovi. Dženarika je otporna prema bolestima i štetočinama, bujno se razvija i skoro redovno rađa. To su njene pozitivne osobine. Međutim, pored pozitivnih osobina, ona ima velike nedostatke: plodovi dženarike mogu se jedino koristiti za proizvodnju rakije, mada i njena rakija znatno zaostaje za rakijom dobijenom od drugih rakijskih sorti.

Šljiva Ruska Dženarika ne zahteva nikakakve hemijske tretmane , pa je iz tog razloga odlicna za organsku proizvodnju.

Šljiva Ruska Dženarika koristi se za proizvodnju rakije. U principu ima široku upotrebu, kako u industriji, tako i u spravljanju raznih baza, koje se koriste za dalju preradu.

Šljiva Ruska Dženarika zri krajem juna i početkom jula meseca.

Ukratko, Šljiva Ruska Dženarika su sorta šljive koja je poznata po svojim karakteristikama:

1. Velika ploda: Ova sorta često daje plodove veće veličine, obično ovalnog oblika i tamnoplave boje.
2. Ukus i sočnost: Plodovi su slatki, sočni i ukusni. Imaju karakterističan ukus koji je često privlačan ljubiteljima šljiva.
3. Otpornost i prilagodljivost: Neki varijeteti ove sorte imaju određenu otpornost na bolesti, a mogu rasti u različitim tipovima tla.
4. Visok prinos: Sorta obično daje dobar prinos plodova.
5. Sazrevanje: Plodovi Ruske dženarike obično sazrevaju tokom letnjih meseci.

Ova sorta šljive je popularna zbog svojih velikih, ukusnih plodova i obično se koristi za konzumaciju sirovih ili za pravljenje raznih proizvoda od šljiva kao što su džemovi, kompoti ili sušene šljive. Za dodatne informacije o ovoj sorti, preporučujem da se obratite lokalnim rasadnicima ili voćarima koji su upoznati sa ovom sortom šljive i mogu pružiti specifične savete za njeno uzgajanje i održavanje.

SADNICE ŠLJIVE UOPŠTENO

Sljiva je bila i ostala naše nacionalno voće.

U toku poslednjih petnaestak godina nastale su mnoge pozitivne promene u nauci i proizvodnji šljiva. Naučna dostignuća u oblasti genetike, oplemenjivanja, fiziologije, integralne proizvodnje šljiva i njene prerade otvorila su nove puteve za stvaranje boljih sorti i podloga, proširila su areal gajenja šljiva, povećala proizvodnju, poboljšala kvalitet svežih šljiva i prerađevina i time omogućila veću potrošnju u svetu.

Sadnice Šljive su najzastupljenija vrsta sadnica voća u Srbiji, a ima i najveći privredni značaj. Najviše se gaji sama sorta Stenli - Stenlej. Šljiva je listopadna drvenasta biljka kojoj odgovara umerena klima.

Voćne sadnice šljive nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnice šljive daju sočan i kvalitetan plod koji se koristi u svakodnevnoj ishrani. Zato su voćne sadnice šljive toliko zastupljene kod nas.

Šljiva je relativno otporna na sušu i daje veoma ukusan plod.

U podizanju nasada šljiva, izbor sorte je od odlučujuće važnosti. Prema nameni koju imaju plodovi, sorte šljive delimo na: sorte šljive za više namena i sorte šljive za rakiju.

Od plodova šljiva prave se mnogi proizvodi: suva šljiva, rakija šljivovica, pekmez, džem, marmelada, kompot, slatko, sok, koncentrat, solidpek, pasterizovane polutke, suve polutke šljive sa orasima, kandirana sveža šljiva, voćna salata i knedle od šljiva. Plodovi šljive se zamrzavaju celi ili u vidu polutki. I koštice šljiva se koriste. Drugim rečima, čitav plod šljive se upotrebljava bilo u svežem stanju ili u obliku različitih prerađevina.

Sveža i suva šljiva i rakija šljivovica su najpoznatiji proizvodi. Sveža i suva šljiva požegača decenijama su se masovno izvozile na probirljiva tržišta Evrope.

Rakija šljivovica je proizvod bez kojeg ne može da se zamisli nijedno seosko domaćinstvo. Sa njim se dočekuje gost, proslavlja, izražava radost i tuga.

Šljive kao voćke ublažavaju klimu područja u kojem se gaje i prečišćavaju vazduh oslobađanjem kiseonika u procesu fotosinteze.

Stablo šljive posle krčenja daje tehničko i ogrevno drvo.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.