ŠLJIVA ČAČANSKA LEPOTICA KARAKTERISTIKE

Šljiva Čačanska Lepotica - spada u rane, domaće, zaštićene sorte. Razvijena je na Institutu za voćarstvo – Čačak ukrštanjem sorti Vangenhajmova i Bistrica 1961. godine. Ima srednje bujno stablo piramidalne krošnje. Cveta srednje rano, i samooplodna je sorta.

Rano počinje da rađa, redovno i obilno, već posle druge, treće godine po sadnji. Relativno je osetljiva na plamenjaču i rđu ali je otporna na moniliju i šarku.

Šljiva Čačanska Lepotica ima sitan do srednje krupan plod težine 30 do 40 grama i jasno izražen šav sa kratkom peteljkom. Kožica je tanka, tamnoplava a meso je zelenkastožuto, sočno, čvrsto, slatkokiselo sa srednjekrupnom košticom koja se odlično se odvaja od mesa. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Plodovi su pogodni za transport.

Šljiva Čačanska Lepotica se preporučuje za gajenje kao stona sorta zbog pogodnog vremena sazrevanja i smatra se za najbolju stonu sortu šljive u za svoj period sazrevanja.

Šljiva Čačanska Lepotica je Samooplodna sorta sadnice šljive.

Šljiva Čačanska Lepotica sazreva krajem jula i početkom avgusta.

Ukratko, Šljiva Čačanska Lepotica je još jedna popularna sorta šljive, sa sljedećim karakteristikama:

1. Plodovi visokog kvaliteta: Ova sorta šljive proizvodi plodove visokog kvaliteta. Plodovi su obično srednje do velike veličine, ovalnog oblika i tamnoljubičaste boje.
2. Izuzetan ukus: Plodovi su slatki, sočni i imaju odličan ukus. Ovo ih čini idealnim za konzumaciju sirovih ili za razne proizvode od šljiva poput džemova, kompota i sl.
3. Visoki prinosi: Sorta obično daje prilično dobar prinos plodova.
4. Otpornost: Ima određenu otpornost na bolesti, ali redovna briga i održavanje su ključni za očuvanje zdravlja biljke.
5. Prilagodljivost tlu: Čačanska Lepotica može rasti u različitim tipovima tla, ali preferira dobru drenažu i sunčane pozicije za optimalan rast.
6. Samooplodna: Većina stabala ove sorte je samooplodna, što znači da ne zahteva prisustvo drugih sorti u blizini za oprašivanje i plodonošenje.

Ova sorta je poznata po svojim visokokvalitetnim plodovima i izvrsnom ukusu. Slatki i sočni plodovi su popularni među uzgajivačima i konzumentima šljiva. Uz redovnu njegu i odgovarajuće uslove rasta, Čačanska Lepotica može biti odličan izbor za voćnjake ili vrtove.

SADNICE ŠLJIVE UOPŠTENO

Šljiva je bila i ostala naše nacionalno voće.

U toku poslednjih petnaestak godina nastale su mnoge pozitivne promene u nauci i proizvodnji šljiva. Naučna dostignuća u oblasti genetike, oplemenjivanja, fiziologije, integralne proizvodnje šljiva i njene prerade otvorila su nove puteve za stvaranje boljih sorti i podloga, proširila su areal gajenja šljiva, povećala proizvodnju, poboljšala kvalitet svežih šljiva i prerađevina i time omogućila veću potrošnju u svetu.

Sadnice Šljive su najzastupljenija vrsta sadnica voća u Srbiji, a ima i najveći privredni značaj. Najviše se gaji sama sorta Stenli - Stenlej. Šljiva je listopadna drvenasta biljka kojoj odgovara umerena klima.

Voćne sadnice šljive nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnice šljive daju sočan i kvalitetan plod koji se koristi u svakodnevnoj ishrani. Zato su voćne sadnice šljive toliko zastupljene kod nas.

Šljiva je relativno otporna na sušu i daje veoma ukusan plod.

U podizanju nasada šljiva, izbor sorte je od odlučujuće važnosti. Prema nameni koju imaju plodovi, sorte šljive delimo na: sorte šljive za više namena i sorte šljive za rakiju.

Od plodova šljiva prave se mnogi proizvodi: suva šljiva, rakija šljivovica, pekmez, džem, marmelada, kompot, slatko, sok, koncentrat, solidpek, pasterizovane polutke, suve polutke šljive sa orasima, kandirana sveža šljiva, voćna salata i knedle od šljiva. Plodovi šljive se zamrzavaju celi ili u vidu polutki. I koštice šljiva se koriste. Drugim rečima, čitav plod šljive se upotrebljava bilo u svežem stanju ili u obliku različitih prerađevina.

Sveža i suva šljiva i rakija šljivovica su najpoznatiji proizvodi. Sveža i suva šljiva požegača decenijama su se masovno izvozile na probirljiva tržišta Evrope.

Rakija šljivovica je proizvod bez kojeg ne može da se zamisli nijedno seosko domaćinstvo. Sa njim se dočekuje gost, proslavlja, izražava radost i tuga.

Šljive kao voćke ublažavaju klimu područja u kojem se gaje i prečišćavaju vazduh oslobađanjem kiseonika u procesu fotosinteze.

Stablo šljive posle krčenja daje tehničko i ogrevno drvo.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.