ŠLJIVA ČAČANSKA NAJBOLJA KARAKTERISTIKE

Šljiva Čačanska Najbolja - Bujna je sorta. Plod je vrlo krupan (oko 48 g.), jajast, tamnoplave boje sa izraženim tepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenkastožuto, vrlo čvrsto, dosta sočno, aromatično i vrlo ukusno. Koštica se odvaja od mesa. Plod može dugo (2-3 nedelje) da se održi na grani, a da pri tom ne izgubi u kvalitetu. Čačanska najbolja preporučuje se za gajenje kao stona sorta, zbog kavalitetnih i vrlo krupnih plodova, odlične transportabilnosti, ranog početka rađanja, redovne i obilne rodnosti, otpornosti prema moniliji i tolerantnosti prema plamenjači i rđi.

Šljiva Čačanska Najbolja preporučuje se za gajenje kao stona sorta.

Šljiva Čačanska Najbolja nije samooplodna i treba oprašivača. Dobri oprašivači za Čačansku najbolju su: Čačanska rana i Čačanska lepotica.

Šljiva Čačanska Najbolja sazreva sredinom avgusta, nedelju dana pre Stenleja. To je odlična stona sorta šljiva u svojoj epohi sazrevanja.

SADNICE ŠLJIVE UOPŠTENO

Sljiva je bila i ostala naše nacionalno voće.

U toku poslednjih petnaestak godina nastale su mnoge pozitivne promene u nauci i proizvodnji šljiva. Naučna dostignuća u oblasti genetike, oplemenjivanja, fiziologije, integralne proizvodnje šljiva i njene prerade otvorila su nove puteve za stvaranje boljih sorti i podloga, proširila su areal gajenja šljiva, povećala proizvodnju, poboljšala kvalitet svežih šljiva i prerađevina i time omogućila veću potrošnju u svetu.

Sadnice Šljive su najzastupljenija vrsta sadnica voća u Srbiji, a ima i najveći privredni značaj. Najviše se gaji sama sorta Stenli - Stenlej. Šljiva je listopadna drvenasta biljka kojoj odgovara umerena klima.

Voćne sadnice šljive nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnice šljive daju sočan i kvalitetan plod koji se koristi u svakodnevnoj ishrani. Zato su voćne sadnice šljive toliko zastupljene kod nas.

Šljiva je relativno otporna na sušu i daje veoma ukusan plod.

U podizanju nasada šljiva, izbor sorte je od odlučujuće važnosti. Prema nameni koju imaju plodovi, sorte šljive delimo na: sorte šljive za više namena i sorte šljive za rakiju.

Od plodova šljiva prave se mnogi proizvodi: suva šljiva, rakija šljivovica, pekmez, džem, marmelada, kompot, slatko, sok, koncentrat, solidpek, pasterizovane polutke, suve polutke šljive sa orasima, kandirana sveža šljiva, voćna salata i knedle od šljiva. Plodovi šljive se zamrzavaju celi ili u vidu polutki. I koštice šljiva se koriste. Drugim rečima, čitav plod šljive se upotrebljava bilo u svežem stanju ili u obliku različitih prerađevina.

Sveža i suva šljiva i rakija šljivovica su najpoznatiji proizvodi. Sveža i suva šljiva požegača decenijama su se masovno izvozile na probirljiva tržišta Evrope.

Rakija šljivovica je proizvod bez kojeg ne može da se zamisli nijedno seosko domaćinstvo. Sa njim se dočekuje gost, proslavlja, izražava radost i tuga.

Šljive kao voćke ublažavaju klimu područja u kojem se gaje i prečišćavaju vazduh oslobađanjem kiseonika u procesu fotosinteze.

Stablo šljive posle krčenja daje tehničko i ogrevno drvo.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.