ŠLJIVA ČAČANSKA RANA KARAKTERISTIKE

Šljiva Čačanska Rana - Osetljiva je prema poznim mrazevima. Prorodi relativno rano. Šljiva Čačanska Rana rađa dobro ukoliko se nalazi na toplijim položajima. Zreli plodovi otpadaju. Tolerantna je prema virusu šarke šljive. Plod je srednje krupan do krupan (36 do 60 g), izduženo jajastog oblika, ljubičasto-plave do plave boje. Meso je žuto, čvrsto, sočno, slatko, vrlo ukusno. Koštica je krupna. Cepača je, što znači da se lako odvaja od koštice pa je zato pogodna za industrijsku preradu. Dobro podnosi transport.

Šljiva Čačanska Rana nije samooplodna pa joj je potreban oprašivač. Dobro je oprašuju Rut Geršteter, Čačanska Lepotica, Čačanska Najbolja i Stenlej.

Sazreva rano, početkom jula.

Ukratko, Šljiva Čačanska Rana je još jedna popularna sorta šljive s karakteristikama:

1. Rana zrelost: Ova sorta šljive poznata je po tome što rano donosi plodove. Plodovi obično sazrevaju ranije u sezoni, često već krajem leta.
2. Srednje veličine plodova: Plodovi su obično srednje veličine, ovalnog oblika i tamnoplave boje. Imaju sočan, sladak ukus.
3. Visok prinos: Sorta obično daje solidan dobar prinos plodova.
4. Otpornost: Ima određenu otpornost na bolesti, ali kao i svaka biljka, zahteva odgovarajuću negu radi optimalnog rasta.
5. Prilagodljivost: Čačanska Rana može rasti u različitim tipovima tla, preferira dobru drenažu i sunčane pozicije.
6. Samooplodna: Većina stabala ove sorte je samooplodna, što znači da ne zahteva druge sorte u blizini za oprašivanje i plodonošenje.

Ova sorta je poznata po svojoj ranoj zrelosti, što je čini popularnom među uzgajivačima koji traže šljive koje brzo daju plodove. Slatki i sočni plodovi su odlični za konzumaciju sirovih ili za pripremu različitih proizvoda od šljiva. Kao i kod svih voćnih stabala, pravilna briga i održavanje su ključni za optimalne prinose i zdravlje biljaka.

SADNICE ŠLJIVE UOPŠTENO

Sljiva je bila i ostala naše nacionalno voće.

U toku poslednjih petnaestak godina nastale su mnoge pozitivne promene u nauci i proizvodnji šljiva. Naučna dostignuća u oblasti genetike, oplemenjivanja, fiziologije, integralne proizvodnje šljiva i njene prerade otvorila su nove puteve za stvaranje boljih sorti i podloga, proširila su areal gajenja šljiva, povećala proizvodnju, poboljšala kvalitet svežih šljiva i prerađevina i time omogućila veću potrošnju u svetu.

Sadnice Šljive su najzastupljenija vrsta sadnica voća u Srbiji, a ima i najveći privredni značaj. Najviše se gaji sama sorta Stenli - Stenlej. Šljiva je listopadna drvenasta biljka kojoj odgovara umerena klima.

Voćne sadnice šljive nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnice šljive daju sočan i kvalitetan plod koji se koristi u svakodnevnoj ishrani. Zato su voćne sadnice šljive toliko zastupljene kod nas.

Šljiva je relativno otporna na sušu i daje veoma ukusan plod.

U podizanju nasada šljiva, izbor sorte je od odlučujuće važnosti. Prema nameni koju imaju plodovi, sorte šljive delimo na: sorte šljive za više namena i sorte šljive za rakiju.

Od plodova šljiva prave se mnogi proizvodi: suva šljiva, rakija šljivovica, pekmez, džem, marmelada, kompot, slatko, sok, koncentrat, solidpek, pasterizovane polutke, suve polutke šljive sa orasima, kandirana sveža šljiva, voćna salata i knedle od šljiva. Plodovi šljive se zamrzavaju celi ili u vidu polutki. I koštice šljiva se koriste. Drugim rečima, čitav plod šljive se upotrebljava bilo u svežem stanju ili u obliku različitih prerađevina.

Sveža i suva šljiva i rakija šljivovica su najpoznatiji proizvodi. Sveža i suva šljiva požegača decenijama su se masovno izvozile na probirljiva tržišta Evrope.

Rakija šljivovica je proizvod bez kojeg ne može da se zamisli nijedno seosko domaćinstvo. Sa njim se dočekuje gost, proslavlja, izražava radost i tuga.

Šljive kao voćke ublažavaju klimu područja u kojem se gaje i prečišćavaju vazduh oslobađanjem kiseonika u procesu fotosinteze.

Stablo šljive posle krčenja daje tehničko i ogrevno drvo.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.