ŠLJIVA ČAČANSKA RODNA KARAKTERISTIKE

Šljiva Čačanska Rodna je sorta je nastala u Srbiji ukrštanjem sorti Stanley i Bistrica. Domaća zaštićena šljiva, ima srednje bujno stablo piramidalne krošnje. Vrlo je rodna i obavezna je jaka rezidba. Cveta srednje rano, i samooplodna je sorta. Ima jajast sitan do srednje krupan plod prosečne težine 26 grama sa čvrstom plavom kožicom. Ova šljiva je osetljiva na plamenjaču i rđu a otporna je na prolećne mrazeve. Dobro podnosi uslove transporta.

Šljiva Čačanska Rodna mogu da konkurišu rakijskim sortama šljive.

Šljiva Čačanska Rodna samooplodna je sorta šljive.

Šljiva Čačanska Rodna sazreva krajem avgusta i početkom septembra.

Ukratko, Šljiva Čačanska Rodna je popularna sorta šljive koja ima sljedeće karakteristike:

1. Visok prinos: Ova sorta šljive obično daje obilne prinose ukusnih plodova.
2. Srednje do velike veličine plodova: Plodovi su obično srednje do velike veličine, ovalnog oblika i tamnoljubičaste boje.
3. Sočnost i ukus: Plodovi su sočni, slatki i ukusni, odlični za konzumaciju sirovih ili za pravljenje džemova, kompota ili drugih proizvoda od šljiva.
4. Otpornost na bolesti: Sorta je poznata po svojoj otpornosti na određene bolesti i štetočine.
5. Prilagodljivost: Čačanska Rodna može uspevati u različitim tipovima tla, ali preferira dobru drenažu i sunčane pozicije.
6. Samooplodna: U većini slučajeva, ova sorta je samooplodna, što znači da može dati plodove bez drugih sorti u blizini.

Ova sorta šljive je često popularan izbor među voćarima zbog svoje produktivnosti, ukusnih plodova i relativne otpornosti na bolesti. Uz pravilnu njegu i odgovarajuće uslove uzgoja, može biti izvrsna opcija za voćnjake ili vrtove.

SADNICE ŠLJIVE UOPŠTENO

Sljiva je bila i ostala naše nacionalno voće.

U toku poslednjih petnaestak godina nastale su mnoge pozitivne promene u nauci i proizvodnji šljiva. Naučna dostignuća u oblasti genetike, oplemenjivanja, fiziologije, integralne proizvodnje šljiva i njene prerade otvorila su nove puteve za stvaranje boljih sorti i podloga, proširila su areal gajenja šljiva, povećala proizvodnju, poboljšala kvalitet svežih šljiva i prerađevina i time omogućila veću potrošnju u svetu.

Sadnice Šljive su najzastupljenija vrsta sadnica voća u Srbiji, a ima i najveći privredni značaj. Najviše se gaji sama sorta Stenli - Stenlej. Šljiva je listopadna drvenasta biljka kojoj odgovara umerena klima.

Voćne sadnice šljive nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnice šljive daju sočan i kvalitetan plod koji se koristi u svakodnevnoj ishrani. Zato su voćne sadnice šljive toliko zastupljene kod nas.

Šljiva je relativno otporna na sušu i daje veoma ukusan plod.

U podizanju nasada šljiva, izbor sorte je od odlučujuće važnosti. Prema nameni koju imaju plodovi, sorte šljive delimo na: sorte šljive za više namena i sorte šljive za rakiju.

Od plodova šljiva prave se mnogi proizvodi: suva šljiva, rakija šljivovica, pekmez, džem, marmelada, kompot, slatko, sok, koncentrat, solidpek, pasterizovane polutke, suve polutke šljive sa orasima, kandirana sveža šljiva, voćna salata i knedle od šljiva. Plodovi šljive se zamrzavaju celi ili u vidu polutki. I koštice šljiva se koriste. Drugim rečima, čitav plod šljive se upotrebljava bilo u svežem stanju ili u obliku različitih prerađevina.

Sveža i suva šljiva i rakija šljivovica su najpoznatiji proizvodi. Sveža i suva šljiva požegača decenijama su se masovno izvozile na probirljiva tržišta Evrope.

Rakija šljivovica je proizvod bez kojeg ne može da se zamisli nijedno seosko domaćinstvo. Sa njim se dočekuje gost, proslavlja, izražava radost i tuga.

Šljive kao voćke ublažavaju klimu područja u kojem se gaje i prečišćavaju vazduh oslobađanjem kiseonika u procesu fotosinteze.

Stablo šljive posle krčenja daje tehničko i ogrevno drvo.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.