ŠLJIVA CRVENA RANKA KARAKTERISTIKE

Šljiva Crvena Ranka je verovatno najstarija domaća rakijska sorta šljive. Pored Požegače nalazi se skoro u svim krajevima Srbije, što nije slučaj s drugim rakijskim sortama. Ovoj autohtonoj srpskoj šljivi, koja je opevana i u pesmi, donedavno je pretilo potpuno izumiranje. Ranka je autentična i autohtona srpska sorta šljive, nastala kraj Aranđelovca, u selu Darosava, zbog tčega je zovu još i šljiva darosavka

Šljiva Crvena Ranka cveta neki dan ranije od požegače, a skoro istovremeno s drugim rakijskim sortama. Nije samooplodna, pa se ne može saditi u čistom zasadu, Kao njeni oprašivači dolaze u obzir metlaš, trnovača i crnošljiva. Ona cveta srednje rano nekoliko dana pre požegače a kao oprašivači mogu poslužiti ostale rakijske sorte šljive Metlaš, Trnovača i crnošljiva. Bez oprašivača (10 % od ukupnog broja stabala) zasadi crvene ranke ostaju nerodni. I zasadi sorti Čačanska rodna i Stenlej koji se nalaze u blizini mogu poslužiti kao oprašivači jer se period cvetanja podudara sa crvenom rankom. Za oprašivanje i oplodnju izuzetno je bitno da vremenski uslovi budu povoljni za let pčela.

Plod Šljive Crvena Ranka je po obliku sličan plodu požegače, samo je crvenkaste boje. Sazreva oko 10 avgusta. Prosečna težina ploda iznosi 17 gr. Plodovi su sočni, prijatnog ukusa, pa se jednim delom koristi u svežem stanju, kao stono voće. Daje rakiju vrlo dobrog kvaliteta, ali po jačini nešto slabiju od rakije drugih rakijskih sorti.

Šljiva Crvena Ranka spada u najrodnije rakijske sorte šljiva, ali ipak manje rađa od požegače, jer ne rađa podjednako dobro svake godine i daje manje prinose po stablu nego požegača.

Šljiva Crvena Ranka je više piramidalnog oblika, zbog čega i ima manju nosivost od krune požegače. Mana joj je što su joj grane suviše krte i pri obilnijem rodu lako se lome. Stablo je srednje bujno. Razmnožava se izdancima.

Šljiva Crvena Ranka uspeva i na siromašnijem i suvljem zemljištu nego požegača. Prema mrazu je osetljivija od požegače i drugih rakijskih sorti (izuzev metlaša). Na boljim i vlažnijim zemljištima, kao i na severnim i zaklonjenim položajima pati od smolotočine.

S obzirom na to da se njeni plodovi mogu koristiti za stonu upotrebu, a verovatno i za proizvodnju sladosoka, sa tim da je dosta otporna prema gljivičnim bolestima, da se zadovoljava slabijim zemljištem i da dobro rađa, treba joj dati preimućstvo nad drugim rakijskim sortama.

SADNICE ŠLJIVE UOPŠTENO

Sadnice Šljive - Različite sorte šljiva pružaju voćarima i ljubiteljima voća širok izbor ukusa, boja i karakteristika. Sadnice šljiva su odličan izbor za one koji žele gajiti voće u vrtovima ili komercijalnim voćnjacima. Evo nekoliko ključnih informacija o sadnicama šljiva:

1. Raznovrsnost sorti: Postoji veliki broj sorti šljiva, svaka sa svojim karakteristikama ploda, vremena sazrevanja i otpornosti na bolesti. Neke od popularnih sorti uključuju Stenlej, Čačansku lepoticu, Čačansku rodnu, Čačansku ranu, itd.
2. Sazrevanje: Sorte šljiva se razlikuju po vremenu sazrevanja plodova, od ranih do kasnih sorti. Ovo je važno uzeti u obzir prilikom planiranja voćnjaka kako bi se obezbedio kontinuiran prinos tokom sezone.
3. Uslovi uzgoja: Šljive preferiraju dobro drenirano zemljište i sunčane položaje za optimalan rast. Pravilna nega, orezivanje i zaštita od štetočina su važni faktori za zdrav rast i obilan rod.
4. Plodnost: Većina sorti šljiva može biti samooplodna, ali bolji prinos se često postiže prisustvom drugih sorti za oprašivanje u blizini.
5. Upotreba plodova: Šljive se mogu koristiti na različite načine: za svežu konzumaciju, pravljenje džemova, kompota, sušenih šljiva, rakija i drugih proizvoda.
6. Rasadnici i nabavka: Važno je izabrati zdrave i kvalitetne sadnice sa dobrom korenom kako bi se osiguralo uspešno gajenje.
7. Razmnožavanje: Sadnice šljiva se obično razmnožavaju kalemljenjem na podlozi određene vrste šljiva, što može uticati na veličinu stabla, otpornost na određene bolesti i produktivnost.
8. Prilagodljivost sorti: Sorte šljiva mogu varirati u svojoj otpornosti na bolesti i štetočine. Neki varijeteti su otporniji na specifične bolesti, dok drugi možda zahtevaju više pažnje i preventivne mere za zaštitu.
9. Orezivanje i nega: Redovno orezivanje je ključno za održavanje zdravlja i oblikovanje stabla šljive. Pravilno orezivanje podstiče bolju cirkulaciju vazduha i svetlosti, što doprinosi zdravom rastu i prinosu plodova.
10. Održavanje zemljišta: Redovno đubrenje, zalivanje i kontrola korova su važni faktori za optimalan rast i razvoj sadnica šljiva. Održavanje zemljišta u dobrom stanju poboljšava kvalitet plodova.
11. Berba i skladištenje: Plodovi se beru kada dostignu svoju zrelost. Pravilno skladištenje šljiva, bilo svežih ili sušenih, može produžiti njihovu trajnost.

Sadnice šljiva su cenjene zbog svoje prilagodljivosti, raznovrsnosti i ukusnih plodova. Pravilno uzgajanje i briga o sadnicama obezbeđuju dobar prinos visokokvalitetnih plodova. Sadnice šljiva su odličan izbor za ljubitelje voća i voćare, pružajući raznolike plodove koji se mogu koristiti na različite načine. Pravilna briga o sadnicama obezbeđuje zdrav rast i obilan rod.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.