ŠLJIVA POŽEGAČA KARAKTERISTIKE

Šljiva Požegača jedna je od vodećih šljiva. Zauzimala je oko 40% površina pod šljivom u bivšoj Jugoslaviji.

Šljiva Požegača je sorta šljive koja je izuzetno popularna u Srbiji i regionu Balkana. Evo nekih od njenih karakteristika:

1. Veličina i oblik ploda: Plodovi šljive Požegače su srednje veličine do krupni, okruglog ili blago ovalnog oblika.
2. Boja ploda: Plodovi su tamnoplave do ljubičaste boje.
3. Ukus ploda: Imaju slatko-kiselkasti ukus, vrlo sočni i aromatični.
4. Sazrevanje: Ova sorta šljive obično sazreva sredinom leta, često u julu mesecu.
5. Drvo: Stablo je srednje jakog rasta, a listovi su tamnozeleni i eliptičnog oblika.
6. Otpornost i prilagođenost: Šljiva Požegača obično pokazuje dobru otpornost na bolesti i štetočine. Ova sorta se dobro prilagođava različitim tipovima zemljišta, ali preferira dobro drenirana i plodna zemljišta.
7. Upotreba plodova: Plodovi ove šljive su odlični za svežu konzumaciju, ali se takođe koriste i za pravljenje različitih proizvoda poput džemova, kompota, rakija ili sušenja.
8. Ostale karakteristike: Sorta šljive Požegača je poznata po stabilnom i obilnom rodu kada su ispunjeni osnovni agroekološki uslovi.

Ova sorta šljive je cenjena zbog ukusnih plodova, dobre rodnosti i prilagodljivosti različitim uslovima. Uz odgovarajuću negu i optimalne uslove uzgoja, šljiva Požegača može pružiti obilan i kvalitetan rod.

Šljiva Požegača je potpuno samooplodna sorta, zbog čega se može saditi u čistim zasadima, odnosno, ne mora se saditi u zajednici s drugim sortama šljiva.

Šljiva Požegača spada u red najosetljivijih sorti prema plamenjači. Takođe je veoma osetljiva prema rđi i virusnoj bolesti šarki šljive. Otpornija je od ostalih sorti prema monoliji. Zbog kasnog cvetanja najčešće izbegne jače napade šljivine ose. Malo pati od crvljivosti plodova, ali je veoma osetljiva prema šljivinoj štitastoj vaši.

Šljiva Požegača počinje da rađa u petoj godini po sađenju. U pun rod stiže u devetoj godini.

Sorta sa najkvalitetnijim plodovima ne samo kod nas već i u čitavom svetu. Plodovi se beru krajem avgusta ili početkom septembra. Po krupnoći pripada kategoriji sitniji.

Plod požegače je srednje krupan, prosečna težina oko 21 gram. Sadrži oko 12% šećera. Mesnati deo ploda Je čvrst, sočan i aromatičan, vrlo pogodan za upotrebu u svežem stanju, sušenje i druge oblike prerade. Zbog velike čvrstine ploda može se izvoziti i u svežem stanju i dovoziti za sušenje iz većih daljina. Dobro se čuva u hladnjačama.

Šljiva Požegača sa zrenjem počinje početkom polovine avgusta, a punu zrelost dostiže krajem prve polovine septembra.

SADNICE ŠLJIVE UOPŠTENO

Sadnice Šljive - Različite sorte šljiva pružaju voćarima i ljubiteljima voća širok izbor ukusa, boja i karakteristika. Sadnice šljiva su odličan izbor za one koji žele gajiti voće u vrtovima ili komercijalnim voćnjacima. Evo nekoliko ključnih informacija o sadnicama šljiva:

1. Raznovrsnost sorti: Postoji veliki broj sorti šljiva, svaka sa svojim karakteristikama ploda, vremena sazrevanja i otpornosti na bolesti. Neke od popularnih sorti uključuju Stenlej, Čačansku lepoticu, Čačansku rodnu, Čačansku ranu, itd.
2. Sazrevanje: Sorte šljiva se razlikuju po vremenu sazrevanja plodova, od ranih do kasnih sorti. Ovo je važno uzeti u obzir prilikom planiranja voćnjaka kako bi se obezbedio kontinuiran prinos tokom sezone.
3. Uslovi uzgoja: Šljive preferiraju dobro drenirano zemljište i sunčane položaje za optimalan rast. Pravilna nega, orezivanje i zaštita od štetočina su važni faktori za zdrav rast i obilan rod.
4. Plodnost: Većina sorti šljiva može biti samooplodna, ali bolji prinos se često postiže prisustvom drugih sorti za oprašivanje u blizini.
5. Upotreba plodova: Šljive se mogu koristiti na različite načine: za svežu konzumaciju, pravljenje džemova, kompota, sušenih šljiva, rakija i drugih proizvoda.
6. Rasadnici i nabavka: Važno je izabrati zdrave i kvalitetne sadnice sa dobrom korenom kako bi se osiguralo uspešno gajenje.
7. Razmnožavanje: Sadnice šljiva se obično razmnožavaju kalemljenjem na podlozi određene vrste šljiva, što može uticati na veličinu stabla, otpornost na određene bolesti i produktivnost.
8. Prilagodljivost sorti: Sorte šljiva mogu varirati u svojoj otpornosti na bolesti i štetočine. Neki varijeteti su otporniji na specifične bolesti, dok drugi možda zahtevaju više pažnje i preventivne mere za zaštitu.
9. Orezivanje i nega: Redovno orezivanje je ključno za održavanje zdravlja i oblikovanje stabla šljive. Pravilno orezivanje podstiče bolju cirkulaciju vazduha i svetlosti, što doprinosi zdravom rastu i prinosu plodova.
10. Održavanje zemljišta: Redovno đubrenje, zalivanje i kontrola korova su važni faktori za optimalan rast i razvoj sadnica šljiva. Održavanje zemljišta u dobrom stanju poboljšava kvalitet plodova.
11. Berba i skladištenje: Plodovi se beru kada dostignu svoju zrelost. Pravilno skladištenje šljiva, bilo svežih ili sušenih, može produžiti njihovu trajnost.

Sadnice šljiva su cenjene zbog svoje prilagodljivosti, raznovrsnosti i ukusnih plodova. Pravilno uzgajanje i briga o sadnicama obezbeđuju dobar prinos visokokvalitetnih plodova. Sadnice šljiva su odličan izbor za ljubitelje voća i voćare, pružajući raznolike plodove koji se mogu koristiti na različite načine. Pravilna briga o sadnicama obezbeđuje zdrav rast i obilan rod.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.